Prvi korak prema odvikavanju od dude nam je bio da im je nisam davala preko dana. Mišljenja sam da djeci nakon 6.mj. duda služi samo kao utjeha. Sebastianu i Eli sam zato dudu u toj dobi davala samo povremeno preko dana-ako su bili grintavi zbog izbijanja zubića ili ih je nešto mučilo…nisam uvijek imala snage biti utjeha cijeli dan, a duda nam je bila odličan “mute” button. Nakon 1.rođendana sam im uvela pravilo kada se probude, bilo ujutro ili popodne, da duda ostaje u krevetiću. Spremimo je sa strane i čeka nas dok ne krenemo na spavanac. Dakle u periodu od 1. do 2. godine im je duda bila samo za spavanje.
Sebastian se jednostavno odvikao od dude jer je njemu služila samo da se uspava. Čim bi zaspao izbacio bi je iz usta, zato sam mu kad smo krenili s odvikavanjem dala plišanog magarca (kojeg još uvijek ima) da mu bude utjeha i pomogne da zaspe. Plišanac nam je bio “prijelazni objekt”, a dudu sam mu odlučila maknuti jer sam se bojala da ne iskrivi zagriz i zubiće.
Eli je druga priča. Duda u ustima cijelu noć, ako ispadne budi se i traži je. Mislila sam da će dudu imati do škole. Nisam htjela forsirati odvikavanje jer je tako i meni bilo lakše, ionako malo spava i lako se budi, ali…. nakon 2.rođendana primjetila sam kako joj se zagriz mijenja. Iskrivio se. Morali smo maknuti dudu. Ja bih joj svako malo, onako usput, znala reći da baci dudu, da joj ne treba, ali svaki put bi odgovorila “tiiiibaaa meni duda, maamaaa”.
Jedno jutro smo ležale u krevetu i u igri sam joj rekla kako joj se zubići krive zbog dude i da bi je trebala baciti u smeće. Rekla je “neeee” i nastavile smo se igrati. Pala je noć, došlo vrijeme za spavanje i tražimo dudu, a dude nema nigdje. Pitam nju gdje je stavila, kaže “bacila meće”. Sjetim se razgovora od tog jutra i pogledam u smeće, a duda tamo. Ona je očito dok ja nisam gledala bacila dudu. To je bilo to, trenutak za iskoristiti i baciti dudu jednom zauvijek.
Odnijela sam je na spavanje. Tražila je dudu, ali sam rekla da je sama bacila u smeće, a došao je barba smećar i odnio smeće i dudu. Sada dude više nema. Tulila je malo i ponavljala “baba mećaj onio moju dudu”. Zvala me da je mazim i nosim…ali na kraju je zaspala.
Iskreno, očekivala sam puno veću dramu. Puno više plakanja. Ali uz malo nosanja i maženja, zaspala je grleći Minnie i macu.
U noći se nije budila. Spavala je kao i uvijek. Preko dana je stalno ponavljala priču kako je ona bacila dudu i kako je barba smećar odnio njenu dudu. Svima je ispričala tu priču.
Nakon 2 dana kao da nije ni koristila dudu.
Sve do jednog popodneva…
To jutro smo čistile stan i našla je svoju prvu dudu. Ta duda je brenda MAM koju je koristila (zapravo više izbacivala iz usta nego dudala) samo par dana dok nisam otkrila Bibs i da smo nju želi. Pitala me šta je to i rekla sam joj da je to njena duda kad je bila skroz mala beba. Ona je spremila i nastavile smo raditi dalje. Došlo je vrijeme popodnevnog spavanja. Odnijela sam je u krevet, a onda je uslijedio zanimljiv razgovor:
– Mama ja želim biti beba.
– Zašto ti želiš biti beba?
– Ja želim biti mala bebica.
– Ali zašto ti želiš biti mala bebica? Šta ti se sviđa kod beba? Šta one imaju?
– Mama male bebe imaju dudu. Ja želim dudu.
Istovremeno sam bila iznenađena s takvim razmišljanjem i smijala se koliko mi je sve to bilo komično. Pitala me je može li dobiti onu dudu kad je ona bila mala beba. Rekla sam da može jer sam znala da joj neće odgovarati. Uzela je, stavila u usta, izvadila i rekla: “spremi mama, ova duda ne valja.”?
Nakon toga više nije tražila dudu.
Da, imala sam rezervnu. Bojala sam se kako će proći noć i da se budila 98221849327 puta vjerojatno bih joj dala tu iz “pričuve”. Ipak, nije se budila i bezbolno smo se riješili dude. Mislim da je to velikim dijelom zato što je sama bacila u smeće, očito je bila spremna rastati se od dude.
P.S.: Ne znam kako odviknuti dijete od sisanja prsta. To sisanje je jedan od razloga zašto sam im davala dudu – dudu bacim, prst ne mogu ?
