Nešto prije Sebastianovog 2. rođendana sam počela “istraživati” o odvikavanju od pelene i stalno sam nailazila na 2 iste rečenice: “Djecu treba odvikavati od pelena kada su spremni” i “Djeca se odviknu od pelena oko 2.godine života”. Ok, on uskoro puni 2godine, ali kako da znam jel spreman?
U tom trenutku je istraživanje otišlo u stranu “Koji su znakovi da je dijete spremno za odvikavanje od pelena?” Naišla sam na hrpu toga, svašta pročitala i zaključak uvijek bio isti- SVAKO DIJETE JE RAZLIČITO. Dakle, da odmah raščistimo- ne postoje univerzalni znakovi da je dijete spremno i “recept za uspješno odvikavanje” ne postoji. Ono kako vam ja mogu pomoći je da ispričam našu priču, pa se možda pronađete u njoj i pomogne vam ?
DIJETE BROJ 1 – Sebastian
Odlučila sam čekati neki “znak” da je on spreman za odvikavanje od pelena. Vjerojatnost da mi kaže da želi piškiti je bila nikakva obzirom da je imao zakašnjeli razvoj govora, ali sam čekala ono suha noćna pelena, skriva se dok kaki, pokaže da je kakio… Čekala ja, čekala i ne dočekala. Njegova noćna pelena je bila uvijek puuuuna, često bi se budio mokar. Kakanje je obavljao ispred gdje stigne; znali smo po izrazu lica da obavlja, ali dok odemo na zahod-već je obavio.
Dva mjeseca prije njegovog 3.rođendana sam odlučila da ćemo “trenirati” odvikavanje od pelena. Zašto baš tada? Jer smo išli na upis u vrtić i uvjer za vrtić je bio da dijete ne nosi pelene.
Kupila sam hrpu gaćica, potkošulja, hlača…i tutu. Prvo smo se par dana “upoznavali” sa tutom i kad bi netko od nas išao na wc pitali bi njega želi li i on na tutu. Par dana je sjedio tako na tuti (ponekad bi i obavio nešto), a onda smo jedno jutro umjesto pelene obukli gaćice. Taj dan se popiškio u gaće 9872359032 puta. Shvatila sam da on baš i neće reći kada mu se piški pa sam ga idući dan ja svakih cca 45min pitala “Idemo li piškiti?” Taj dan smo već napredovali i imali samo par “nezgoda”. Dan nakon sam ga pitala svakih 1-1,5h, a nakon par dana smo došli do toga da je sam govorio “pi-pi”.
Noćnu pelenu smo zadržali još neko vrijeme. I dalje je bila puna, prepuna… On tvrdo spava i jednostavno se ne bi budio kada mora na wc. Kada je zatoplilo odlučili smo skinuti i noćnu pelenu. Imala sam dvije opcije: mijenjati posteljinu par puta svaku noć ili ga buditi. Izabrala sam ovo drugo. Obzirom da ja idem kasno spavati, budila sam ga oko 1 u noći da se popiški. U većini slučajeva smo onda jutro dočekali suhi. Budila sam ga tako po noći sve dok par večeri zaredom, kada bih ga odnijela na wc ne bi piškio.
DIJETE BROJ 2 – Eli
Ovaj put sam odlučila da nema “treniranja” odvikavanja od pelena. Koliko god to nekome grozno zvučalo, ne zbog nje nego zbog mene, jer ja nisam bila spremna prolaziti opet taj “trening”. Uostalom Eli je skroz drugačija od Sebastiana, ona je progovorila sa 2 godine pa sam čekala da žena kaže da neće pelenu. Ali…
Prošle godine, na kraj ljeta, činilo mi se da Eli pokazuje znakove da je spremna za odvikavanje od pelena. Htjela je sjesti na zahod, rekla bi mi kad bi se pokakila, govorila je da želi obući gaćice… Reko, to je to, idemo kupiti gaćice i krenuti u tu avanturu. Nakupovala ja gaćice i tutu za van. Više nam nije trebalo ništa jer je bilo još vruće.
I tako je Eli jednog dana u kasno ljeto obukla svoje prve gaćice. Svako malo sam joj nudila da idemo na zahod, a ona bi uredno rekla “Ne!” i onda se nakon par minuta popiškila u gaće. Sutradan je plakala da neće zahod, ali hoće tutu. Sjela bi na tutu i ne bi obavila ništa. Nakon par minuta- gaće mokre. Treći dan je plakala da ne želi zahod ni tutu i da želi pelenu. Ja sam joj obukla pelenu jer nisam htjela da odvikavanje bude trauma. Odlučili smo još malo pričekati.
Idućih par mjeseci Eli je nosila pelenu i povremeno išla na wc. Ako mi se činilo da bi mogla kakiti ja bih je pitala želi li na wc i većinom je htjela. Od kraja 12.mjeseca svako jutro bih je pitala želi li taj dan obući pelenu ili roze gaćice i svaki dan je odgovor bio “Pelenu.” Dok 2.2. nije rekla “Joze gacice”. Prva pomisao mi je bila “Joj Ana ludo tko će sad prolaziti odvikavanje od pelene usred zime”, ali opet pomislila sam što ako sad kažem da ćemo ipak pelenu da ne napravim još gore. Zato smo obukli roze gaćice i krenuli u avanturu.
Prvi dan je par puta popiškila gaće i dva puta pokakila. Već idući dan je imala samo jednom “nezgodu” sa piškenjem, nakon toga nikako ( zapravo sada nakon mjesec dana ima jer se zaigra i trpi do iznemoglosti?). Kakanje nam je bilo problem. Pazila je da ne pokaki gaće, ali dok bi došli do zahoda ona više nije mogla kakati. Sjedila bi, ali ništa…
Nakon što par dana nije kakala, unatoč hrani koja “otvara”, tražila sam neki način da je potaknem. Čitale smo priču Što je kakica?, Kakagrad i Kakakralj. Kupile smo i zabavnu slikovnicu s nagradnim naljepnicama “Ja znam sama na zahod”. Kada bi išla kakati pjevale smo neku našu pjesmicu i pričale smo kako će govance Mašnica izaći iz njene guze i ići u Kakagrad da se igra sa prijateljima, a kad Mašnica izađe idemo lijepiti naljepnice. I upalilo je! Pogotovo naljepnice ?
Noćnu pelenu je imala još samo par dana. Plan je bio čekati da malo zatopli, jer ako mi se popiški u noći nemam toliko pidžama i vreća za spavanje…ali njena noćna pelena je nakon drugog dana odvikavanja odjednom bila suha. Piškila bi kad se probudila. Treću večer je sama govorila da ne želi noćnu pelenu i nismo je stavili. Popiškila se u noći dva puta do sada, jednom kad je bila baš umorna, a navečer prije spavanja je puno pila i drugi put kad je bila bolesna.
MOJI NAJVEĆI IZAZOVI KOD ODVIKAVANJA OD PELENA
Dok smo kod kuće sve je dobro, ali kako ići van u šetnje, na radionice, u restorane… Biti doma zatvoren nekoliko dana mi nije bila opcija ni prvi ni drugi put. Izlazili smo van, ali u punoj spremi. Nosili smo: 2-3presvlake u slučaju “nezgode” i one jednokratke podloge za presvlačenje. Podloge za presvlačenje su nam služile doma za sjedenje na kauču, a vani za sjedenje u restoranima, kod nekog u gostima…
Druga stvar koja me zabrinjavala je wc. Ne mogu djetetu reći da trpi, a i ako ima wc u blizini često su u ajme stanju. Za Sebastiana sam uvijek imala one papirnate podloške za zahode, iako je on najčešće kakanje odrađivao kući, a piškenje nije problem jer stoji na nogama. Za Eli me najviše bilo strah tog piškenja. Spas smo pronašli u My Carry Pot tuti koju nosimo kud god idemo, uvijek spremni ?
ŠTO SVE TREBAM ZA ODVIKAVANJE OD PELENA?
- Puuuno gaćica. Meni je problem bio naći mali broj jer je Eli sitna. Najmanje modele sam pronašla u Orchestra i NKD. Imamo još i Lidl, BabyCenter, Kik, Pepco, Hm…ali uvijek prvo koristimo NKD i Orchestra. Kik i Pepco me se nisu baš dojmili, a Lidl i BabyCenter broj 74/80 joj je još malo velik pa su na dnu ladice.
- Dasku za zahod. Mi imamo Lidl dasku 2u1 koja ima dječji nastavak i super je. Nije neka kvaliteta, ali malo češće je promijenimo i to je to. Imamo i Ikea nastavak i od svih nastavaka koje smo isprobali on nam je definitivno najbolji, a najjeftiniji.
- Tutu. Neka djeca ne žele zahod nego tutu. Ako kupujete tutu svakako bih preporučila “prijenosnu” jer je ondamožete nositi i van kao mi i uvijek ste spremni.
- Jednokratne podloge za prematanje. Nama su koristile za sjedenje na kauču ili u restoranu ili ako idemo kod nekoga u goste.
- Nije nužno, ali puno pomogne- slikovnice o odvikavanju od pelena kao npr. Pip&Popi Lokvica ili slikovnica sa naljepnicama “Ja znam sam(a) na zahod”
ZA KRAJ…
Ukoliko ste odradili odvikavanje od pelena slobodno napišite komentar što je vama pomoglo i kako vam je išlo da mame pročitaju što više različitih iskustava, a ako ste tek u ovom procesu ili se pripremate, samo ću reći- SRETNO♥️
